U fokusu - Srbija

Ceo minimalac treba da bude neoporezovan

Sindikati pak smatraju da uvećanje treba da bude 20 odsto, odnosno oko 6.400 dinara, kako bi se minimalna zarada bar malo približila potrošačkoj korpi. S druge strane, poslodavcima je tih 3.000 mnogo, čak i uz ponuđeno povećanje neoporezivog dela i smanjenja poreza i doprinosa na plate, jer je iza njih teška godina u kojoj je malo ko od njih povećao promet za 10 odsto.

Unija poslodavaca Srbije (UPS) pozdravlja najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će država poslodavcima pomoći povećanjem neoporezive osnovice sa 18.300 na 19.300 dinara i smatra da bi to trebalo da bude i više. Takođe, trebalo bi da bude veće i najavljeno smanjenje poreza i doprinosa za pola procenta do 1,5 odsto.

Srđan Drobnjaković, direktor UPS-a, izjavio je za Tanjug da je prošla godina bila teška za privredu i povećanje neoporezive osnovice za oko 1.000 dinara u takvoj situaciji ne bi bilo dovoljno.

Prema njegovim rečima, prava mera bi bila da se ceo minimalac oslobodi plaćanja poreza i doprinosa. Kod oslobađanja poslodavaca od poreza, kaže, reč je o tome da se oni rasterete da mogu da isplate minimalnu zaradu, a ne da im država izlazi u susret.

– Fiskalni savet predložio je da se neoporezivi deo poveća na 26.000 dinara, ali da se uveća i stopa poreza i doprinosa sa 10 na 15 odsto. To će biti i naš predlog kada 15. avgusta počnu pregovori vlade, sindikata i poslodavaca o novoj minimalnoj ceni rada – objašnjava Drobnjaković i dodaje da je vreme da se konačno krene sa reformom poreza na dohodak i da se sa proporcionalnog pređe na progresivno oporezivanje zarade.

On očekuje da će sindikati, sa svoje strane, imati druge predloge i verovatno tražiti i veće povišenje minimalca nego što su 3.000 dinara koje sada nagoveštava država.

– Bojim se da ćemo na kraju opet imati scenario iz poslednje dve godine da nećemo postići dogovor i da će država da preseče do 15. septembra, kada je rok da se utvrdi novi minimalac – napominje Drobnjaković.

Milica Bisić, profesor FEFA fakulteta i stručnjak za poreze, navodi da povećavanje neoporezivog iznosa, odnosno prestanak oporezivanja ili fiskalnog opterećivanja minimalnih zarada ima smisla, ali da ne bi smelo da ugrozi jednakost odnosno poresku pravednost, već da poreske obveznike tretira na isti način nezavisno od toga kako zarađuju. To takođe ne sme da ugrozi finansiranje budžeta i socijalnog osiguranja i zahteva promenu načina oporezivanja i finansiranja socijalnog osiguranja.

– Sam porez kao takav nije problem poslodavcima. Kada oni kažu oporezivanje, suštinski misle na doprinose. To je sasvim druga priča. Logično je da poslodavci traže ono što im deluje najisplativije i da minimalizuju sopstvene troškove. Međutim, ukidanje poreza koji iznosi 10 odsto na te minimalne zarade, pošto ima neoporezovani iznos, jeste efektivno oko osam odsto. Doprinosi čine najveći deo tog tereta i kod njih nema izuzimanja iz oporezivana. Ukidanje doprinosa nameće pitanje da li će radnici imati zdravstveno osiguranje. Šta će de desiti sa pravom na penzije? Doprinosi imaju drugačiji karakter od poreza. Oni se plaćaju da se dobije nešto unapred određeno, a to je zdravstvo i penziono osiguranje – naglašava Bisićeva.

Ukoliko bi se ukinuli zdravstveni doprinosi i zdravstvo finansiralo iz poreza, to bi podrazumevalo povećanje poreza pogotovo u ovim uslovima kada zdravstveni sistem zahteva mnogo veće finansiranje nego što ga ima.

Fiskalni savet smatra da postojeći, dve decenije star Zakon o oporezivanju dohotka građana, odstupa od evropskih standarda i da nije u stanju da isprati izmenjene privredne okolnosti i društvene potrebe u Srbiji i ocenjuje da to nameće potrebu za njegovom sistemskom reformom. Savet predlaže da Srbija, u skladu sa preovlađujućom evropskom praksom, umesto postojećeg takozvanog flet sistema uvede moderan dualni sistem poreza na dohodak koji bi objedinjeno tretirao i progresivno oporezivao sve prihode od rada koje pojedinac ostvaruje, uz znatno povećanje postojećeg neoporezivog cenzusa i uvođenje poreskih kredita za izdržavane članove domaćinstva.

U analizi pod nazivom „Mogućnosti i potrebe za sistemskom reformom” sugerišu povećanje nominalne poreske stope sa 10 na 15 odsto, uz povećanje neoporezivog cenzusa sa 18.300 na 26.000 dinara mesečno. Drugi način reforme bi podrazumevao uvećanje nominalne poreske stope sa 10 na 20 odsto uz povećanje neoporezivog cenzusa sa 18.300 na 40.000 dinara mesečno.

Autori navode da je iznos neoporezivog cenzusa relativno nizak u Srbiji i napominju da je njegov smisao da se rasterete najniže zarade i na taj način stvori poreska progresija. Od susednih država, Mađarska i Bugarska nisu propisale neoporeziv cenzus tako da u ovim državama ne postoji progresija prilikom oporezivanja zarada. U ostalim državama postoji neoporeziv cenzus koji stvara progresiju – sa povećanjem zarade povećavaju se i relativna izdvajanja za poreze i doprinose. Međutim, nivo poreske progresivnosti u Srbiji i Severnoj Makedoniji osetno je niži u odnosu na Slovačku, Sloveniju i Hrvatsku usled relativno niskog iznosa neoporezivog cenzusa koji je potrebno znatno povećati kako bi se rasteretile male zarade i time povećao stepen poreske progresivnosti u društvu.